Važni uspesi kampanje

Najveći uspesi kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma su kada podržimo mlade Romkinje u onome čime se bave.

Radmila Nešić, Ternipe Pirot:

12924360_1312567552103569_2051706154539024633_n

U okviru akcije pod nazivom „na kafi kod..“ koje su se izvodile 2013. godine, odlučile smo da prestavnike/ce lokalne samouprave odvedemo kod Snežane Kamenović iz Pirota, koja je završavala Pedagošku akademiju i suočavala se sa ne tako pozitivnim očekivanjima da će nakon studija pronaći posao. Nakon susreta sa njom Opština Pirot joj je ponudila stažiranje u predškolskoj ustanovi, što je za Snežanu bilo jako značajno, budući da je teško dobiti takvu priliku jer potencijalnih stažista ima mnogo. 

Iako je nakon stažiranja Snežana u procesu traženja posla, ovo iskustvo i za Snežanu i za sve nas deluje pozitivno u jačanju samopouzdanja i motivacije za dalji aktivizam.

Vera Kurtić, Ženski prostor:

vera

Kada znaš da nisi jedina Romkinja na svetu koja se usuđuje da kaže svoje mišljenje, da nisi jedina koja ide u školu, nisi jedina koja traži posao i jedina koja smatra da ima prava da ga dobije… To je romski ženski aktivizam i mesto odakle znamo da nismo same.

Činjenica da smo okupljene u Mrežu nas čini snažne! A svaka od članica Mreže je jaka žena, svaka ima iskustva svog postojanja u svetu koji nije krojen za nas nego za neke druge. Svaka od nas nosi svoju sopstvenu životnu mudrost i deli sa drugom. Dolazimo do novih žena, rušimo barijere!

Romska ženska mreža je na visokom mestu u mojoj ličnoj agendi za rušenje patrijarhata.

Najviše mi se dopada što smo različite i što imamo raznolike ideje ali sve verujemo u sopstvene vrednosti i opštu ravnopravnost!

Naše sestrinstvo je snažno!

Opre Romnja!

 

 

 

FacebookTwitterGoogle+SHARE

PREDSTAVLJAMO VAM FILM – JA HOĆU DA IMAM IZBOR

U okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma, 11 mladih Romkinja su se odlučile da svojim porodicama, zajednici i čitavom društvu postave pitanja o izborima u svojim sopstvenim životima, ali i da pokrenu sve nas da razmišljamo o postojanju izbora uopšte.

Da li imamo izbor ukoliko je sve unapred postavljeno i ograničeno?

Zašto izbore čine samo dve opcije: udati se ili biti sama, biti pokorna ili biti prokazana, biti neobrazovana ili prolaziti put teških borbi neprestanog dokazivanja da si kao i ostali…?

Naši životi se svode na odluke koje uvek podrazumevaju neprestane žrtve i prilagođavanje očekivanjima porodice, okoline, čitavog društva, i to u svim sferama – u ljubavi, odnosu prema svom telu i zdravlju, obrazovanju, radu, društvenom životu, politici…

Kako možemo biti svoje u društvu koje nije krojeno za nas?

Da li se i vi prepoznajete? Koji su vaši izbori?

 

Sastanak Poverenice za ravnopravnost Brankice Janković i predstavnica Romske ženske mreže

Jedna od završnih aktivnosti ovogodišnje kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma je sastanak članica Romske ženske mreže i poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, održan 6. aprila 2016. u prostorijama Poverenika za ravnopravnost.

5

Ovo je bila prilika da razgovaramo o diskriminaciji Romkinja, posebno o onoj “prikrivenoj”, za koju smatramo i da je sistemska i teško dokaziva. Kao najurgentnija oblast u kojoj treba delovati je oblast zapošljavanja: Romi i Romkinje i nakon završenog obrazovanja teško dolaze do poslova u svojim strukama, a država, u okviru mera u Dekadi inkluzije Roma i procesima socijalne inkluzije, zapošljava pripadnike romske populacije na osnovu projekata i na poslovima koji su isključivo vezani za Rome, čime se i dalje vrši segregacija romske zajednice i šalje poruka da Romi i Romkinje ne mogu da predstavljaju interese svih građana i građanki. Želja onih koji se obrazuju je da rade poslove za koje stiču kvalifikacije ali je to, nažalost, teško ostvarljivo, naročito za pripadnike i pripadnice marginalizovane društvene grupe.

1 (4)

Razgovarale smo o problemima pri dokumentovanju diskriminacije i razlozima zbog kojih romska populacija, iako jedna od najdiskriminisanijih u našem društvu, diskriminaciju najčešće ne prijavljuje. Iako je svake godine, od uspostavljanja kancelarije Poverenika za ravnopravnost, najveći broj pritužbi koje se odnose na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti, upravo od pripadnika/ca romske nacionalne manjinu, i to gotovo svaka druga, još uvek postoji visoki prag tolerancije romske zajednice prema diskriminaciji. Posebno je bilo reči o saradnji i međusobnoj podršci kancelarije Poverenika za ravnopravnost i aktivistkinja Romske ženske mreže u reagovanju u slučajevima diskriminacije.

3 (2)

Poverenica je iznela da je posebno zabrinjavajući odnos pojedinih predstavnika organa javne vlasti prema Romima i Romkinjama, i dodala da su česte pritužbe gde diskriminišu upravo oni na čiju podršku romska nacionalna manjina treba da računa.

Aktivisktinje Romske ženske mreže su govorile i o potrebi da se hitno donesu lokalni akcioni planovi za unapređivanje položaja Roma i Romkinja, kao i da je neophodno da njihovo donošenje bude obaveza svake lokalne samouprave u Srbiji.

Radna prava u našem društvu idu silaznom putanjom, a osobe koje se zapošljavaju honorarno i po projektima doživljavaju kršenje radnih prava na raznim nivoima. Neki od primera su slučajevi koje su zabeležile organizacije iz Romske ženske mreže, a koji se odnose na nesigurnost prava na trudničko i porodiljsko bolovanje zdravstvenih medijatorki, koordinatorki u opštinama i pedagoških asistentkinja. Preporuka sa ovog sastanka je sistematizacija radnih mesta medijatorki u zdravstvu, koordinatora/ki i pedagoških asistenata/inja, a aktivisktinje su dobile podršku poverenice da Republika Srbija na taj način omogući da se diskriminacija Roma i Romkinja smanji.

 

MRZA.INFO i NA BEFEM-u

Verujemo da ste već pročitale/i na našoj Facebook stranici, ali evo da se podsetimo i nekih dešavanja između dva Meseca romskog ženskog aktivizma!

BEFEM1

U okviru sedmog BEFEM-a, 5. i 6. decembra 2015. godine predstavile smo web sajt www.mrza.info, delile nalepnice i bookmarker-e. Atmosfera i druženje su bii fenomenalni! Zahvaljujemo organizatorkama BEFEM-a na pozivu i podršci.

BEFEM2

Ali, to nije sve! Zajedno smo organizovale i akciju prikupljanja igračaka za Biblioteku igračaka za romsku decu! Tokom dva dana Festivala – kutija je napunjena!

KUTIJA1

Ovog puta, razne slikovnice i igračke dodeljene su beogradskom udruženju MALI PRINC, koji deci iz romskih naselja pruža prostor za igru i učenje.

U narednim akcijama ćemo prikupljati nove igračke, knjige i slikovnice i za Biblioteke igračaka u drugim gradovima. Želja nam je da svako dete može da razvija svoj svet mašte i širi svoja znanja!

MALI_PRINC_03Slavica Lola Vasić, Udruženje MALI PRINC – Beograd:

Udruženje „Mali princ“ je osnovano 2002. godine i radimo sa decom iz marginalizovanih grupa. Najviše radimo sa romskom decom i naša misija jeste inkluzija romske dece u sistem obrazovanja, kao i inkluzija Roma uopšte. Imamo prostor u kome dolaze deca i imamo nešto igračaka ali nam je potrebno još. Prostor smo dobili u Mesnoj zajednici Mirijevo, od Opštine Zvezdara. Planiramo da to bude mesto gde će moći da dolaze sva deca iz ovog kraja. Imamo i ambiciozni plan da tako nešto napravimo u svim mesnim zajednicama na opštini Zvezdara. Želja nam je da taj prostor, bez nadoknade, koriste mladi, zapravo – svi kreativni ljudi koji imaju ideje! 

MALI_PRINC_13

Kroz sve naše aktivnosti: pozorište, različite radionice i dopunsku nastavu, dolazi nekoliko stotina dece, a do sada je kroz sve naše programe prošlo oko 5000 mališana. Ovo je prvi put da skupljamo igračke i hvala mnogo BEFEM-u i svim našim drugaricama i koleginicama iz Romske ženske mreže – u ime prinčeva i princeza iz „Malog princa“.

I, na kraju, da se podsetimo i kako je sve počelo! Pogledajte sa koliko radosti su najmlađi iz „Malog princa“ ukrašavali kutiju za prikupljanje igračaka!

MALI_PRINC_09MALI_PRINC_15MALI_PRINC_14

Promenile smo mnogo toga…

Olivera Kurtić, aktivistkinja Udruženja Romkinja Sastipe i medicinska sestra, Vranje

Jako mi je drago što sam članica Romske ženske mreže. Upoznala sam jako borbene žene, koje same odlučuju. Družim se sa njima već toliko godina.

20160407_0059

Promenile smo mnogo toga, korak po korak, a izdvojila bih ono što se tiče reproduktivnog zdravlja žena. Kod nas u Vranju uglavnom sve žene imaju zdravstvenu knjižicu. Pomoću edukacije, radionica i seminara – mi prenosimo znanje jedna na drugu. Ranije nam je trebala pomoć, a sad možemo to sve same. Mnogo znači i što sam ja žena iz romske mahale a i medicinska sestra po zanimanju.

Mirjana Stanković, aktivistkinja Izvan margine i medicinska sestra, Prokuplje

Značaj Romske ženske mreže je da zajedno možemo da razvijamo ideje, zajedno smo jače. Trudimo se da pomažemo Romkinjama i Romima i da govorimo o našim pravima.

20160407_0100

Pošto sam medicinska sestra, ponosna sam sam na uspeh naših devojaka koje su se upisale u škole, i što rušimo predrasude o ranim udajama i prekidanju obrazovanja.

 

Mislim da bi svaka žena bila ispunjenija da ima posao

U okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma, predstavljamo Mariju Vujičić, mladu ženu koja ruši stereotipe o Romkinjama. Marija je pedagoška asistentkinja u osnovnoj školi u Požegi, odbornica u Opštini Požega, članica Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, majka, supruga, Romkinja.

marija vujicic 2Marija Vujičić

Kako sam postala odbornica

Politički sam aktivna od svoje 20-te godine, a izabrana sam za odbornicu 2012. Na ulazak u partiju me je nateralo to što sam želela da se unapredi položaj Roma. Videla sam i da su žene pasivne i isključene iz političkog života. Ja sam rešila da se pokrenem i da se priključim političkoj partiji. Najviše u to vreme mi se svideo program Demokratske stranke i kandidovala sam se na njihovoj listi. Osvojila sam najviše glasova na nivou mesne zajednice. Verujem da su svi prepoznali moj rad i moje kapacitete. Kao odbornica se posebno bavim socijalnom politikom, ženskim pravima i položajem manjina.

Uspeh na koji sam ponosna

U našoj Opštini je jednoglasno usvojen Akcioni plan za unapređivanje položaja Roma, koji je već počeo da se sprovodi. Ušli smo u 15 opština za izradu vodovodne mreže, bavimo se obrazovanjem, itd.

Ponosna sam na Romski centar Požega, na organizaciju Forca koja je osnovala Romski centar i na našu izuzetnu međusobnu saradnju. Imamo prostor gde dolaze romska deca i omladina, gde srednjoškolci pomažu osmacima u domaćim zadacima, druže se, gledaju filmove.

Odlučila sam da se kandidujem i za Nacionalni savet Romske nacionalne manjine

U radu mi je bilo lakše na lokalu, jer imala sam podršku od Opštine, ali kad god sam se obraćala Nacionalnom savetu – nisam dobijala pomoć. Zato sam rešila da se kandidujem, da pomognem Romima sa Zlatiborskog okruga.

Dobila sam pozive raznih lista ali sam se odlučila za koju ću po programu. Pregovarala sam, znala sam šta je potrebno i da moram da budem na vrhu liste, u prvih pet, da bih ušla u Nacionalni savet.

Susret i trening kandidatkinja sa izbornih lista

Trening koji je Ženski prostor organizovao pred izbore za Nacionalni savet mi je mnogo značio, to je bilo pravo osnaživanje žena. Treba mi same da shvatimo da ne smemo da padnemo pod uticaj muškaraca. Oni su i dalje za to da žena treba da bude domaćica i da sedi kući, da ne treba da odlučuje.

Trebalo bi da nas u Nacionalnom savetu bude što više, da pokažemo svoju jačinu i da smo sposobne koliko i muškarci. Žene mogu sve, a možda mogu da rešavaju probleme i na bolji način od muškaraca.

Jedinstvo žena iz Nacionalnog saveta

Sada sam potpredsednica Izvšrnog odbora Nacionalnog saveta. Najveći problem žena u Nacionalnom savetu je, kada žele da se izbore za nešto, kako da se suprostave muškarcima, pogotovu što mi iz unutrašnjosti i ne dobijamo prave informacije. Ne verujem da možemo da ostvarimo nešto ako se same za to ne izborimo, jer od muškaraca nemamo pravu podršku. Moja preporuka članicama Nacionalnog saveta je da na svaki sastanak dolaze pripremljene, da se ne povlače i da slobodno daju svoje komentare na bilo koju temu. Mislim da mi možemo da se suočimo sa svakim muškarcem u Nacionalnom savetu ako smo jedinstvene.

Volela bih da postoji solidarnost između žena i ja ću uvek tako gledati, ako je nešto dobro, ja ću glasati za to, bez obzira odakle dolazi predlog. Mi žene još uvek nismo imale priliku da tako nešto potvrdimo. Volela bih da se pre svake sednice okupimo, da se dogovorimo i da odlučimo o svakoj tački i da podržavamo jedna drugu. Mislim da bi to bila prava stvar! Treba da stvorimo forum žena u okviru Nacionanog saveta, bez obzira koja je koja politička opcija. Da zajedno branimo odluke koje su najbolje za žene i za romsku zajednicu.

Insistirala sam da se osnuje Odbor za ravnopravnost polova. Odbor je formalno osnovan ali nema para za njegovo funkcionisanje. Volela bih da u Odboru bude što više žena. Ukoliko ja i ne budem učestvovala u njegovom radu, biću podrška kad god je to potrebno.

Želim da se aktivno uključim i u Romsku žensku mrežu, i mislim da bi i aktivistkinje i članice Nacionalnog saveta trebalo da održavaju redovne sastanke. Možemo i da pozivamo muškarce kada je to potrebno.

Moj rad kao pedagoške asistentkinje

Posao pedagoške asistentkinje najviše volim i u tom poslu sam potpuno ispunjena. Volim da pomažem deci, volim da vidim njihov uspeh i njihovo zadovoljstvo, to me odmara.

Diskriminacija se ne vidi ali se oseća. Ja sam to mogla da osetim kad sam prvi put, kao pedagoška asistentkinja, došla u školu. Imala sam utisak da se svi pitaju šta ću ja tu, da li sam tu da ih kontrolišem, da li sam dovoljno stručna, da li ja sve to mogu, zašto nije neko drugi na tom mestu umesto mene… Danas sam u svom kolektivu dobro prihvaćena, ali morala sam da se trudim i da se izborim za svoj položaj. Prisutna sam na svakom času zajedno sa učiteljem, radimo pripreme zajedno i borim se za svako dete, bez obzira da li je romsko ili iz većinskog stanovništva.

Mislim da je važno da se radno mesto pedagoških asistenata sistematizuje i to je nešto za šta se borim kroz Nacionalni savet. Mislim da je obrazovanje bitno za svako naše dete i jedino kroz obrazovanje možemo da uspemo da budemo jednaki.

Diskriminacija pedagoških asitentkinja

Prava pedagoških asistentkinja zavise od svake škole pojedinačno. To treba da bude hitno rešeno, da svi asistenti i asistentkinje mogu da koriste bolovanja, a da žene ne strahuju da li posle porodiljskog mogu da se vrate na posao.

Imali smo slučaj da je Romkinja pred porođaj zamenjena devojkom iz većinske zajednice i da je ostala bez posla nakon porodiljskog odsustva. Njena zamena je ostala da radi. Bilo je, ipak, dosta slučajeva da su se pedagoške asistentkinje vratile na posao. Mi nismo u radnom odnosu nego radimo na određeno vreme, po ugovoru od godinu dana i onda je sve neizvesno.

Imamo organizaciju pedagoških asistenata i razmenjujemo iskustva. Mislim da bi ovom temom trebalo da se bavi Odbor za obrazovanje Nacionalnog saveta, kao i Odbor za rodnu ravnopravnost.

marija vujicic 1

Moj privatan život

Udata sam, majka sam sina koji je drugi razred, i mogu da kažem da je teško uskladiti privatni život sa ovoliko obaveza koliko ja imam. Takav je posao koji radim. Kada sam kod kuće, trudim se da svaki trenutak ispunim u radu i igri sa svojim detetom.

Da bi ženama bilo lakše – potrebna je pomoć supruga, svekra i svekrve. Ja imam podršku supruga i za sebe nalazim vremena, idem kod frizera, manikira, volim da sam uredna. Volim i stvari koje samo meni prijaju, recimo, da odem sa drugaricama na piće. Knjige čitam u putu, tako spremam i dokumente.

Nikada se ne bih odrekla nijednog dela svog života! Uđe ti to u krv, kako se kaže. Dva dana bih mogla da budem kod kuće, ali volim to što radim i uvek bih se vraćala poslu.

Volela bih da se u našoj romskoj zajednici dogodi pomak za žene, jer jedino tako možemo da menjamo čitavu romsku zajednicu. Strašno me boli kada vidim da još uvek muškarci odlučuju čime će žena da se bavi, da joj je dato samo da sedi u kući, čuva decu i sprema ručak. Mislim da bi svaka žena bila ispunjenija i zadovoljnija da ima posao. Teško je da se žene izbore za svoja prava ako im muževi prave probleme. Ako ona i hoće da radi nešto – dešava se da je muž sprečava. Mislim da bi u tom slučaju žena trebalo da izađe iz braka. Imam drugarice koje se čude kako ja mogu da putujem?! Kažu, njih bi muževi «ubili» da to rade! I moja okolina ponekad priča za mene – ko zna gde sam ja bila, sa kim, ko zna šta ja radim… Takvi su naši ljudi.

Žene iz tih razloga i neće da se bave političkim i javnim životom. Ja to vidim kad ih zovem na tribine, toliko je teško ubediti ih da dođu. Starije žene su pasivnije od mlađih generacija. Devojke, koje sada idu u srednje škole, donose promene. Obrazovanje je naročito bitno za žensku decu, jer jedino kroz obrazovanje mogu da promene svoj položaj!

 

 

 

Međunarodni dan borbe protiv rasizma

Danas u Beogradu, povodom Međunarodnog dana borbe protiv rasizma i u okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma, održan je performans “Ja hoću da imam izbor”.

Screen Shot 2016-03-21 at 9.37.24 PM

11 mladih Romkinja su odlučile da postave pitanja o izborima u svojim sopstvenim životima. Koje izbore imamo, ako su svi izbori unapred postavljeni i ograničeni?

Screen Shot 2016-03-21 at 9.47.33 PM

Pred nama nije odluka da li hoćemo da se udamo, nego da li sa 12, 13 ili kasnije, kada je vreme, u 18 ili 19!

Ako se ne udamo do tada, klažu da smo BABA DEVOJKE! Kako ćeš posle da se udaš, kažu.

Ako smo udate, onda smo tipične Romkinje! ŠTA ĆE UDATA ŽENA DA TRAŽI OVDE?

U školi nam govore da treba da se trudimo ali kažu da ćemo U 15-TOJ SIGURNO VEĆ IMATI DETE.

Kažu da je uspeh upisati srednju školu ali to NIKO NE OČEKUJE od nas.

Starije žene nam govore da možemo DA IZABEREMO DA LI ĆEMO IMATI DUGAČAK JEZIK ILI ĆEMO BITI POSLUŠNE prema mužu, svekrvi i svekru. Batine uvek sama zaslužuješ, ne smeš nikada da prigovaraš i da se buniš.

Kažu nam da LJUBAV BOLI. To znači da MUŽ IMA PRAVO DA TE TUČE i da svi muževi tuku žene…

Hoćeš DA SE UDAŠ ZBOG LJUBAVI ILI ZATO ŠTO ĆEŠ IMATI ŠTA DA JEDEŠ? Ljubav prođe, hleb ostaje, kažu.

Nevinost se ne dovodi u pitanje. Zar ne želiš da i ti OBELIŠ OBRAZ svojim roditeljima?

Ko će te uzeti ako imaš seks pre udaje? Hoćeš da budeš POCEPANA??

Doktori uvek ZNAJU BOLJE šta je dobro za tebe.

Neće da te pregledaju? To je zato ŠTO SI PRLJAVA!

Idi i pij te lekove, NEMA ZAŠTO DA TI BILO KO OBJAŠNJAVA šta ti je i šta to piješ. Ionako nećeš shvatiti.

Obrazuješ se? To je odlično, moći ćeš da imaš svoj dinar! Ali JADAN TVOJ MOMAK AKO TE ČEKA!

Krećeš se u društvu ljudi iz većunske zajednice, nema drugih Roma i Romkinja na tvom fakultetu. Ali, ne zaljubljuj se, NE OČEKUJEŠ VALJDA DA ĆE NEKO DA OŽENI CIGANKU?!

Nemaš novac? Ali žena uvek mora da se snađe! Kad muž dođe kući ima pravo da te pita šta si skuvala!

Kažeš da si feministkinja? TO ZNAČI DA SI KURVA?

Govore da, ako glasaš, imaš odluke u svojim rukama i treba da biram one koji i NE RAZMIŠLJAJU šta ja mislim i sta je meni potrebno!

Šta je moj izbor?

Screen Shot 2016-03-21 at 9.40.21 PM

A vi, koji su vaši izbori?

Screen Shot 2016-03-21 at 9.46.26 PM

Uoči sutrašnjeg dana i performansa “Ja hoću da imam izbor”

U Nišu je, 12. i 13. marta, održana radionica Kelavelka – pleši sa mnom, na kojoj je učestvovalo 11 mladih Romkinja iz Niša, Vlasotinca i Pirota. Cilj okupljanja je priprema performansa kojim, na kreativan i originalan način, želimo da uputimo poruke i izrazimo svoje probleme, razmišljanja i odluke. Radionicu je vodila Vera Erac, psihološkinja i rediteljka.

Screen Shot 2016-03-20 at 11.48.12 AM

Pitanja koje smo postavile na radionici se tiču naših ličnih izbora i odluka koje možemo da donosimo, naših razmišljanja o sopstvenom telu, obrazovanju i autonomiji, mogućnosti za samorealizaciju i našim životima u romskoj zajednici i u društvu u celini.

Screen Shot 2016-03-20 at 11.48.54 AM

Performans će biti izveden na Međunarodni dan borbe protiv rasizma na Trgu Republike u Beogradu, 21. marta (13h 45 min), mestu koji predstavlja centralni javni prostor u našoj zemlji i koji već više godina osvajamo stajanjima, performansima i protestima, te na taj način upućujemo poruke o svom postojanju i položaju i od društvene margine koračamo ka centru.

Screen Shot 2016-03-20 at 11.51.24 AM

Ove aktivnosti, koje su deo kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma, podržale su Fondacija Jelena Šantić i Balkanski fond za demokratiju.

Screen Shot 2016-03-20 at 11.52.11 AM

Važno je da se obrazujemo i da radimo

Jasmina Marković, koordinatorka za Romska pitanja, Obrenovac

Aktivistkinja sam da bih pomagala Romkinjama i Romima što više, naročito da bi mogli da se obrazuju i zaposle. Bez škole nema posla. Teško je i sa školom, a naročito bez. Idem po kućama, pričam sa njima, motivišem ih. Razgovaram i sa roditeljima i sa decom.

20160407_0039

Glavni problem je novac i siromaštvo. Obrazovanje nakon osnovne škole ipak košta, koštaju knjige za srednju školu i ostalo što je potrebno. Roditelji rade za nadnice, a ceo dan rada na tim teškim poslovima se plaća od 500 do 1000 dinara.

20160407_0035

Pitaju me kako sam ja završila školu i kako sam stigla da učim, jer smo sestra i ja deca samohranog roditelja. Imamo samo oca. Pitaju me kako sam uspela da završim školu jer znaju da se staram i o sestri koja ima Daunov sindrom. Završila sam Srednju poljoprivrednu školu i upisala sam Višu poslovnu školu. Mnogo znači podrška društva. Na primer, drago mi je da sam pomogla jednoj devojčici, koja je odlična učenica, da dobije stipendiju za srednju školu i da nastavi dalje školovanje.

Radmila Zećirović, koordinatorka za romska pitanja, Novi Sad

Značaj Romske ženske mreže je u tome što se mi žene okupljamo već dugi niz godina oko zajedničke stvari, a to je ostvarivanje naših prava. Prava Romkinja su ugrožena i to je zajednički cilj koji nas veže. Svaka iz svog ugla želi to da reši i želimo da zajedničkim snagama predstavimo i Romima i Romkinjama, kaoi široj javnosti, koliko je važno da mi koristimo svoja prava.

20160407_0062

Najurgentniji problem koji treba rešiti je zapošljavanje Romkinja, koliko god da je teška situacija u Srbiji. Ako imamo ekonomsku samostalnost, onda možemo da radimo na tome da budimo svest. Zapošljavanje je ključ, a to jeste ključni problem i naše je da radimo na tome.

20160407_0064

Problem je i što Romkinje koje imaju decu, nemaju gde da ih ostave. Po afirmativnim merama, romska deca imaju prioritet, ali u praksi se to slabo primenjuje. Vrtići nemaju kapacitet za toliko dece i nekako su romska deca na drugom nivou… Nekada se i roditelji stide da odvedu svoju decu u vrtić, jer ništa nemaju spram druge dece i roditelja.